NAUKA O MAGNETIZMU I ELEKTRICITETU KOD STARIH GRKA
Električne pojave kao što su
munja, pražnjenja oko šiljatih predmeta, sposobnost izvesnih riba da proizvedu
električne šokove, privlačna sposobnost jantara - starije su od čoveka. U vreme
kada počinje grčka filozofija prirode to su bile poznate, ali međusobno
nepovezane pojave, različito tumačene a iza njih su stajali, već prema jačini
efekata, bogovi, sveci, priroda pa i ljudi.
Treba uočiti da se u početku
govorilo o privlačenju, a nije uočeno električno odbijanje.
Kod Grka se magneti prvi put
pominju u jednoj orfejskoj poemi iz 4.veka p.n.e. Oni ga nazivaju kamen,
Herkulov kamen ili magnet.Grci znaju da je prirodni magnet ruda gvožđa i uvek
pominju kako magnet privlači gvožđe, a ne pominju kako gvožđe privlači magnet.
Znaju da se sposobnost privlačenja prenosi na obližnje gvožđe i da ono može tu
sposobnost da zadrži čak i duže vreme.
Dejstvo magneta na gvožđe je
vrlo stari izazov za inteligenciju i maštu čoveka, jer je sredstvo kojim deluju
jedno na drugo neulovljivo.Često se citira jedna Aristotelova misao iz dela O
duši. Izgleda da je Tales, po onome što govore mislio da je duša motorna
sila, ako je tačno da je tvrdio da magnet ima dušu i da privlači gvožđe.
Demokrit smatra da u
principu postoje emanacije i da slični privlače slične, a sve se kreće prema
onome što je iste prirode. Predpostavlja da su magneti i železo sastavljeni od
sličnih atoma, ali da su atomi magneta suptilniji jer su oni porozniji.Ima više
vakuuma između atoma i zbog toga se brže kreću prema gvožđu.Atomi zbog svoje
suptilnosti stavljaju u pokret čestice koje su se u njih uvukle. Izlazeći one
formiraju fluks koji se kreće ka magnetu zbog sličnosti.Gvožđe je povučeno tom
gustinom emanacijom i samo se kreće ka magnetu.
Platon pominje magnetizam u
dva mesta u dijalogu Jon. Sokrat govori Jonu o kamenu koji je Euripid
nazvao magnetima, a koji se najčešće naziva kamen iz Heraklije. Taj kamen ne
samo da privlači železne prstenove, već i na njih prenosi sposobnost
privlačenja, tako da privlači druge prstenove. Ovo je prvo poznato
pominjanje magnetne indukcije. Aristotel ne razmatra privlačenje magneta i
ćilibara ako se izuzme citat o Talesu. U Helenističkom periodu se niko, čak ni
inženjeri ne bave elektricitetom i magnetizmom.
SREDNJI VEK I ELEKTRICITET
Gilbert (William Gilbert,
1544-1603) završava 1569. medicinu u Kembridžu, i posle četiri godine putovanja
po Evropi, počinje lekarsku praksu u Londonu. Ugled mu je vrlo brzo porastao i
1601. postaje predsednik Kolegijuma lekara, a sledeće godine biva naimenovan za
lekara kraljice Elizabete I.
ZEMLJA KAO MAGNET
Od raznih varijanata kojima se
objašnjavao Zemljin magnetizam, Gilbert razrađuje ideju da je sama zemlja
magnet.
"Magnetnim telima zemlja
upravlja i reguliše ih; podređeni su joj u svim svojim kretanjima...i njen veći
vidljivi deo je takođe magnetski i ima magnetska kretanja, iako je poremećen
raznim vrstama odpadaka i neprestanih promena...Ali ja ipak ne držim da je cela
njena unutrašnjost od stene ili gvožđa".
Drugo što treba napomenuti je
da Gilbert tu ne razmatra kako to da je magnetizam tako velike zemlje tako
slab.Razrada koncepta armature možda je najvažniji Gilbertov eksperimentalni
doprinos.On kaže:"Jedna konkavna hemisvera od tankog železa čiji je dijametar
veličine prstena primeni se na konkavnu površinu magneta i dobro
pričvrsti.Železo treba da je najbolje (čelik), glatko polarirano i ravno.Sa
takvim uređajem magnet koji je dizao 4 unce sada diže 12 unci".
Prvo važno otkriće bilo je da
ne postoje samo 2-3 tela koja trljanjem mogu da privuku laka tela, već ih ima
mnogo:staklo, vuna, sumpor i drago kamenje.Te supstance Gilbert naziva
električnim. Nalazi da
"naelektrisana tela ne
privlače samo slamčice i plevu, već sve metale, drvo, listove, kamenje, zemlju
čak vodu i ulje; ukratko-sve stvari koje deluju na naša čula ili su
čvrste...privlače se ne samo prirodni predmeti veći stvari veštački spremljene".
Za ispitivanje Gilbert
konstruiše prvi elektroskop-versorijum, "rotirajući iglu od ,ma kakvog
metala, 3-4 prsta dugu i postavljenu na oštar vrh slično magnetnoj igli".
Posle toga on može da nabroji osnovne razlike između elektriciteta i
magnetizma.Magnet je samo jedna supstanca, a električna tela su brojna;magnet ne
treba trljati, a njih treba. Magnet privlači samo železo,a oni sve, privlači
težak predmet, a oni ne deluju kroz ekran izuzev železnih.
KABEO
Kabeo (Nicolo Cabeo,1585-1650) objavljuje u svom rodnom gradu Ferari 1639 magnetnu filozofiju. Sa gledištima magnetnih uređaja novost je da " ako se jedna železna šipka stavi u magnet izbušen duž osovine magnetu se najsavršenije pomaže u magnetnim privlačenjima" .Kabeo je jedan od prvih ,ako ne i prvi koj i koristi izraz silnice .Kaže da one polaze iz jednog pola u drugi, kako unutar mgneta, tako i izvan njega:''Iz svakog magneta odašilje se energija tako da se mogu trasirati i rasporediti linije" .On orijentiše magnetnu iglu u magnetnom Zemljinom polju. Kabeo ima odgovor koji predstavlja dobar početak.:"Tako da se vrlina koja je u njoj pojačava a ne smanjuje". Objašnjenje privlačenja :"Kako je osobina rasprostranjena oko magneta utoliko intezivnija ukoliko je bliža principu iz kojeg se širi, slobodni magnet će istom sposobnošću sa kojom se orijentiše u određenom smeru i da se kreće približavajući se drugom magnetu".Kabeo izgleda prvi ukazuje na činjenicu da je Zemljin magnetizam veoma slabog inteziteta i misli da se on nalazi samo na njenoj površini.Kao da prvi uočava odbijanje naelektrisanih tela koje mu je bilo neprihvatljivo jer svako telo može da ima samo jedno prirodno kretanje.
ZUKI
Zuki (Nicolo Zucchi 1580-1670) prvi je javno ukazao da komad železa pomera silnice koje se koncentrišu u njemu.Delovanje armature ovako objašnjava: "Tvrdim da magnetna zračenja padajući na neko telo, sposobno da na stabilan način poprimi magnetnu osobinu,orijentišu pravac njihove magnetne energije po najvećoj dužini tog tela i zbog toga se otklanjaju od njihovog puta po pravoj liniji. Otklonjena magnetna zračenja su koncentrisana i imaju jače dejstvo" .
LEOTO
Leoto (Vincent Leotaud
1596-1672) precizirao je dve stvari:
-svaka tačka magneta ima dva
pola i predstavlja jedan mali magnet.lz svake tačke magneta polazi zračenje ka
svakoj drugoj tački . Jedan magnet je skup veoma velikog broja malih magneta
koji se prostiru po celom njegovom telu;>BR>
-magnetizacija gvožđa se
sastoji u orijentisanju predhodno haotično raspoređenih malih magneta:" ako se
jedna papirna cev napuni finom prašinom magnetnih čestica u neredu, ne oseća se
nikakva pojava orijentacije zbog njihovog nereda. Istim neredom se objašnjava da
gvožđe nema nikakvu magnetnu osobinu dok na njega ne utiče neki magnet koji daje
svim česticama energiju i osobinu duž istog pravca" .
GERIKE
Gerike (Otto von Guerike
1602-1686) studirao je pravo i imatematiku na nemačkim unuverzitetima u Lajdenu.
Za vreme 30-godišnjeg rata priključuje se švedskoj vojsci, a po njegovom
završetku vraća se u svoj rodni Magdemburg koji je bio potpuno porušen, i kao
inženjer radi na njegovoj izgradnji. Politicki se aktivira 1846. Postaje
gradonačelnik Magdemburga. Gerike je čovek koji uživa u izradi aparata i
njihovoj javnoj demonstraciji. Njegov najvažniji doprinos elektricitetu je
preteča elektrostatičke mašine. Sumporna kugla 'velika kao dečija glava'
nabije se na štap i posadi na nosač. Ako se štap vrti i ruka drži na rotirajućoj
kugli, na njenoj površini se odvija elektricitet. To je omogućilo da se u
laboratorijskim uslovima dobiju veće količine elektriciteta.
"Sumporna lopta ne samo da
privlači, nego zatim odbija mala tela (zbog njihove različite prirode) i više ih
ne privlači dok ne dotakne neko drugo telo.
Jedno meko pero (koje je
bilo privučeno pa odbijeno sumpornom loptom) širi se kao u vazduhu tako i na
lopti i drži se kao da je živo; sve što je pored njega ono ili privlači, ili ako
nema za to snage, samo se njemu pridružuje.
Deo ili strana pera koje je
bilo jednom privučeno pa odbijeno loptom uvek se okreće prema njoj, sve dok
ostaje u njenoj sferi dejstva.
Ako je pero na globusu
počelo da širi svoje vlati i primakne mu se prst ili nešto drugo ono leti prema
njemu, zatim se vraća lopti,i tako čini više puta, ali ako mu se približi konac,
sve njegove vlati se priljube lopti i dugo na njoj ostaju kao mrtve, sve dok se
ponovo ne isprave I rašire.
Ako se spuste do lopte i
laneni konac obešen iznad nje i ako se pokuša dotaći prstom ili nečim drugim on
se udaljava i ne prima kontakt.
Lopta poprima zvučne
osobine jer kada se drži čvrsto u ruci i primakne uhu, čuje se šuštanje i
pucketanje. Ako se lopta odnese u zamračenu sobu i trija vrućom rukom, naročito
noću, ona svetli kao šećer kad se mrvi".
Šteta je što ostaje na
najnižem nivou zapažanja, tako da ono što je on objavio 1672.godine ostaje pola
veka ne zapaženo.
GREJ
Grej (Stephen Grey, 1670-1736)
zainteresovani amater koji je u svojoj 60.godini otkrio da elektricitet može da
se prostire od jednog tela do drugog. Više od dva milenijuma znalo se samo za
statički elektriciteti i slučajno se otkrilo da se on vrlo lako kreće. Grej
eksperimentiše sa staklenom cevi, koja je oko metar duga i 2.5 cm široka, a
začepljena na oba kraja čepom od plute.
Tokom tri godine Grej dolazi
do sledećih otkrića:
Provodljivost tela - Grej
veša jedno dete u horizontalnom položaju pomoću vrpce napravljene od konjske
dlake i kada mu dotakne noge istrljanim staklom, folije primaknute glavi bivaju
privučene čak na udaljenost od 20 cm. U drugom eksperimentu stavlja jedno dete
na kolač od smole a drugo na drugi kolač i veže ih kanapom. Pokazuje kako
elektricitet prelazi sa jednog deteta na drugo. To su prva javna naelektrisanja
čoveka.
Provodljivost vode - Prilikom
eksperimentisanja u staji zapaža da je ujutru prenošenje elektriticiteta slabije
nego predveče. Razliku je verovatno pripisao vlazi. Kasnije je naelektrisao
posudu punu vode postavljenu na staklu.
lndukovano naelektrisanje -
Kada se komad olova obesi kanapom za plafon i kanap približi natrljanoj
staklenoj cevi ne dotičući ga, olovo privlači a zatim odbija strugotinu od
mesinga. Tako se električna osobina može preneti bez kontakta sa cevi na
provodnu žicu.
Površinska naelektrisanja -
Grej uzima dve kocke od hrastovine iste veličine - jednu šuplju a drugu punu.
Kada ih naelektriše konstatuje da je naelektrisanje isto i zaključuje da ono ne
zavisi od volumena već od površine.
Moć šiljaka - Grej je
naelektrisanjem zašiljenih provodnika ustanovio da se preko njih gubi
elektricitet. Takodje je ustanovljena razlika izmedju zašiljenih i tupih
provodnika. Kada se prenesu naelektrisanom telu on prazni elektricitet nečujno i
polako na zašiljen odvod, a varnica skače.
Ova istraživanja započeta su
1729.i objavljena 1731.i 1732. godine.
RAZVOJ NAUKE U ELEKTRICITETU U 18. VEKU
Dife se neposredno nadovezuje
na delatnost Greja. 1734 i 1735. godine podnosi 6 svojih radova akademiji, koja
dopunjuje još sa dva saopštenja.
Nalazi da se sva tela mogu
naelektrisati. Metali, tečnosti i meka tela ne mogu se naelektrisati trljanjem,
ali se to postiže prinošenjem nekog većeg naelektrisanog tela.
Razliku između dve vrste tela
Dife definiše ovako:
"Tela koja su manje podobna
da postanu električna sama od sebe trljanjem jesu ona koja su lakše privučena i
koja dalje i obilnije prenose eektročnu materiju, manje su podobna da prihvate
tuđi elektricitet i prenose na veće udaljenosti. "
Kada se neko telo naelektriše
onda se njegovi delovi, ukoliko su dovoljno laki, međusobno odbijaju.
Meri razlike u stepenu
naelektrisanja raznih tela. Na jednu žicu pričvrsti po nekoliko konaca od svile,
pamuka , vune i lana. Prinoseći im naelektrisanu cev konstatuje da se najviše
razdvajaju konci lana zatim pamuka i svile, a namanje vune.
Do ideje o dve vrste
elektriciteta dolazi postavljajući pitanje koje niko drugi nije postavio:
"Naelektrisana tela se
odbijaju od onih koja su ih naelektrisala, ali da li će ih odbijati i ostala
tela raznih vrsta ?" Nalazi da se zlatni listić naelektriše i odbija
staklom, ali ga privlače smolasti materijali i obrnuto.To ga je navelo na misao
da možda postoje dve različite vrste elektriciteta .
"Dakle, dve vrste
elektriciteta dobro dokazano kojima nisam mogao da ne dam različita imena
...Jedan ću nazvati tačkasti a drugi smolasti ."
Važna je simetričnost
odbijanja :
"S jedne strane imamo
provodna i čvrsta tela kao stakla , kristal ..., a sa druge bituminozna i
smolasta kao ćilibar, tutkalo, pečatni vosak. Jedna i druga odbijaju tela koja
su primila elektricitet
iste prirode kao što je
njihov, a privlače, nasuprot tome tela, čiji je elektricitet suprotan njihovom."
Difeovi radovi su objavljeni
l734. godine u časopisu Kraljevskog društva u Londonu.
ELEKTRICNA MAŠINA
Električne mašine se razvijaju usavršavanjem Gerikeovog uređaja. Brzina rotacije kugle povećana je uvođenjem pogonskog koluta sa kaišem tako da su se postizale brzine od preko 1000 ob/min.Kugla od sumpora je pretrpela razne transformacije: sumpor je zamenjen staklom i izolatorima. Sa kugle se prešlo na valjak, pa na disk.Ruku čoveka zamenili su trljači, čija je efikasnost stalno doterivana.Konačno sa rotirajućeg izolatora naelektrisanje je prenošeno na glavni provodnik , a u tu svrhu je u početku služila puščana cev. Razvoj električnih mašina događa se 1743 . u Nemačkoj , a već 1745 ih konstruišu u Britaniji i Francuskoj.
LAJDENSKA BOCA
Lajdenska boca je otkrivena
nezavisno u isto vreme u Nemačkoj i Holandij.
Fon Klajst (Ewald van Kliest
1700-1748 ) pastor u Pomerani eksperimentiše sa električnom mašinom. Jednom
prilikom, ne zna se zašto stavlja železni klin u bokal i držeći ga u ruci
primiče ga električnoj mašini. Kada je drugom rukom dohvatio klin osetio je jak
udar. Efekat se povećavao kada se u bokal naspe alkohol ili živa.
Mušenbruk (Piter van Mussenbroeck 1692-1761 ), profesor je fizike u Lajdenu.Svoje proučavanje je počeo od pitanja da li će se elektricitet manje gubiti u zatvorenoj vazi nego na slobodnom vazduhu.Verovao je da će se voda mnogo bolje naelektrisati ako se stavi u staklenu bocu.To proba ali ne dobija željene rezultate.
Jedan amater iz Lejdena po imenu Kineuz koji je prisustvovao opitu ponovio ga je uz jednu ne namernu izmenu:u boci koju je držao u ruci nalazila se metaina žica koja je dopirala do provodnika mašine.Kada je udaljio bocu od provodnika i drugom rukom uhvatio žicu osetio je jak udar .Naziv Lajdanska boca dao je opat Nole .
Kada je došlo do ovih otkrća niko nije znao o čemu je reč. Prvo se mislilo da je elektricitet pohranjen u volumenu tečnosti . Tako je pronađeno ono što će kasnije biti nazvano kondenzatorom.
FRANKLIN
Franklin (Banjamin Franklin,
1706-1790) rođen je u Bostonu kao deseto dete od njih sedamnaest u porodici
siromašnog proizvođača sapuna i sveća. Amater Franklin intezivno se bavi
elektricitetom samo dve godine, a postaje slavan zahvaljujući gromobranu.U pismu
koje šalje u Englesku svom prijatelju Kolinesu,Franklin razvija modul jednog
električnog fluida:
 |
-Električni materijal se
sastoji od vrlo suptilnih čestica koje mogu da prodru u običnu materiju, čak i u
najgušće metale, sa takvom lakoćom i slobodom da ne trpe nikakav primetan otpor. -Ono što razlikuje električnu materiju od obične materije jeste da se čestice ove poslednje međusobno privlače dok se čestice električne materije međusobno odbijaju. -Iako se čestice električne materije međusobno odbijaju, njih jako privlači svaka druga materija. -Ako se neka količina električne materije saopšti običnoj materiji, ona će odmah i ukupno da se raspodeli po celini . -Običan materijal je kao neka vrsta spužve za električni fluid. -Kada telo ima višak električnog fluida ono je pozitivno naelektrisano a u slučaju manjka negativno. -Sva tela ne privlače nit zadržavaju električni fluid istom jačinom. |
GROMOBRAN
Na ideju gromobrana Franklin
dolazi postepeno kroz laboratorijske opite sa šiljcima.Franklin ima dva
predloga:
Prvi predlog:
"Na vrhu nekog
tornja treba staviti neku vrstu stražarske kućice dovoljno veliku da u nju stane
čovek i električni stočić. Na stočić postaviti železni štap koji se izvodi
napolje i upravlja vertikalno, tako da je 20 do 30 stopa visok i zašiljen na
vrhu.Ako je stočić čist i suv čovek može, kada nisko prolaze oblaci da se
elektri
Drugi predlog:
Ako tako stoje stvari zar
ne bi moglo poznavanje moći šiljkova da posluži čovečanstvu u čuvanju kuća od
udara munje tako što bi pričvrstili na najvišim delovima zgrade uspravljene
železne štapove, zašiljene kao iglai pozlaćene da se spreči rđanje.Sa njihovog
donjeg kraja treba postaviti žicu duž visokog zida do zemlje ili ako je brod od
vode .Ovi šiljkovi neće po svoj prilici mirno izvlačiti vatru iz oblaka, pre
nego što postane dovoljna za udar i tako nas zaštiti od iznenadne i strašne
opasnosti.(gromobran).
Franklin postaje slavan pre
nego što saznaje da mu je eksperiment izveden u Evropi.
ZAKON SILE
Zakon sile je precizno dokazao
Kulon.
Kulon (Charles Augustin Koulon
1736-1860) sin je pravnika iz Langedoka, inspektora kraljevskih dobara .Majka je
želela da bude lekar , a on se oduševljavao matematikom.Kulon napušta majku i
završava studjie-inženjersku školu u Mezijeu.
-Kulon primenjuje
dinamički metod oscilacija gde je izvođenje eksperimenta lakše ali je
interpretacija ekspeimenta teža .Horinzontalna igla obešena o konac usmerena je
ka centru sfere i na kraju prema sferi ima malu ploču naelektrisanu suprotno
naelektrisanju sfere .Kada se pomakne iz stabilnog položaja ona oscilira. Meri
broj oscilacij a za dato vreme frekvenciju i udaljenosti
Na vrhu nekog tornja treba staviti neku vrstu stražarske kućice dovoljno veliku da u nju
stane čovek i elektri?ni sto?i?. Na sto?i? postaviti železni štap koji se izvodi napolje i
upravlja vertikalno, tako da je 20 do 30 stopa visok i zašiljen na vrhu.
Ako je stoči? čist i suv čovek može, kada nisko prolaze oblaci da se elektrzira i izvuče
iskru, jer štap dovodi vatru iz oblaka.Ako se uoči neka opasnost za čoveka, nek
stojeći na stočiću prinosi štapu jednu žicu zavijenu u kolut čiji
jedan kraj
zavezan za zemlju a on je drži voštanom rukom. Tada će iskre skakati od
električnog štapa ne dotičući ga" .
Merenje sa magnetima je
složenije jer ima dva pola, a utiče i na Zemljin magnetizam.Kulon koristi tanku
magnetnu iglu dugu 60cm i određuje da su polovi oko 2cm od krajeva magneta.
Kulon razmatra teorijska
pitanja magnetizma:
-Prvo postavlja pitanje o
prirodi sile i konstatuje da je jedino prihvatljivo dejstvo na udaljenost.
-Kulon predlaže svoj
molekularni model magnetizma po kome je magnetni fluid sadržan u svakom
molekulu.Fluid može da se prenosi iz jednog kraja molekula u drugi, što daje
dva pola svakom molekulu, ali ne može da pređe iz jednog molekula u drugi.
GAUSOVA TEOREMA
Gaus (Carl Friedrich Gauss, 1777-1855) jedan od najgenijalnijih naučnika.Imao je izvanredno pamćenje i sposobnost računanja napamet.Najznačajniji mu je doprinos matematici,razvija koncept komplesnih brojeva i dokazuje neke teoreme iz algerbe. Objavljuje svoju teoriju brojeva ,koja se smatra jednom od najboljih dostignuća u istoriji matematike.Matematiku primenjuje na gravitaciju . Gaus formuliše teoremu koja važi za sile koje opadaju sa kvadratom udaljenosti. Ukupan protok (fluks) koji jedinica naelektrisanja šalje kroz celu površinu sfere sa jediničnim radijusom biće 4pi/2, dakle 4pi jedinica naelektrisanja unutar površine. Taj fluks se konzervira i njegova gustina smanjuje sa kvadratom udaljenosti.Ako umesto sfere uzmemo telo ma kakvog oblika, kroz njega će prolaziti ukupan fluks 4piE.
VOLTINA BATERIJA
 |
Volta (1745 -
1827) samouk je ,traži i gaji vezu sa uglednim ličnostima, voli da putuje i ume
da govori i piše uključujući i pesme na latinskom. Volta počinje da se bavi
proučavanjem elektriciteta. Opisuje eksperiment sa čovekovim jezikom i dva
metala koji je već bio registrovan u nauci. |
ERSTED
Ersted (Hans Christian
Oersted,1777-1851), profesor je fizike na univerzitetu u Kopenhagenu. Njegova
ideja vodilja bila je jednostavna sila koju izlaže u raspravi istaraživanja o
identitetu hemijskih i električnih sila.
U njoj kaže: "Treba
pokušati da se vidi da li elektricitet vrši neki uticaj na magnet kao takav".
To je objavio 1812 godine , a 8 godina kasnije javlja svetu da je našao ono što
je predvideo i tražio. Žicu svoje galvanske baterije okomotao je na magnetu
iglu.Jednom na kraju eksperimenta gde je upotrebio jaku galvansku bateriju rekao
je: "Dajte sada dok je baterija povezana da pokušamo jedanput da stavimo iglu
paralelno žici" .Kada je to uradjeno bio je veoma iznenadjen videvši da igla
jako oscilira.
Eksperiment o uticaju
magnetnog konflikta na magnetnu iglu izvešćemo tako što ćemo suprotne polove
galvanskog aparata spojiti metalnom žicom koju ćemo zbog kratkoće zvati od sada
vežućim provodnikom ili vežućom žicom.Efektu, koji se dešava u ovom provodniku i
prostoru oko njega, daćemo ime električni konflikt.
Postavimo pravolinijski deo
provodnika horizontalno, paralelno i iznad slobodno obešene magnetne igle.
Magnetna igla će se pokrenuti tako da će njen deo koji je pod onom stranom žice
koja dobija elektricitet iz negativnog kraja galvanskog aparata skrenuti ka
zapadu.
Vežuća žica može da se pomera
istočno ili zapadno ostajući paralelno igli a jedina promena će se ogledati u
razlici inteziteta.
Vežući provodnik može da se
sastoji od više spojenih metainih žica ili traka. Vrsta metala ne utiče na
efekat.
Efekti vežuće žice na magnetnu
iglu prolaze kroz staklo, metal, vodu... Ako se vežuća žica stavi u horizontalnu
ravan ispod magnetne igle efekti su isti kao kada je iznad nje samo je smer
izmenjen...Igla od bakra obešena kao magnetna igla neosetljiva je na efekte
vežuće žice....
Električni konflikt deluje
samo na magnetne čestice materije. Na isti način moglo bi se zaključiti da
konflikt rotira"...
Mesec dana kasnije on
objavljuje dodatak sa novim rezultatima. Uzima jednu malu voltinu ćeliju i
zatvara kolo žicom u luku. Tako se strujno kolo ponaša kao magnet sa severnim i
južnim polom.Veša ga koncem da može slobodno da rotira.Kada mu primakne magnet
izaziva rotaciju kao što bi se očekivalo od interakcije dva magneta.
AMPER
Amper (Andre-Marie ampere,
1775-1836) rodjen je u Lionu gde mu je otac bio trgovac.Amper kao dete pokazuje
svoj dar: jaku memoriju i lakoću računanja. Sa 18 godina savladava analitičku
mehaniku, sa 22 godine Amper još nije završio nikakvu školu a daje privatne
časove iz matematike i intezivno uči. Postaje profesor u jednoj srednjoj školi u
Brugu, gde piše svoj prvi rad MATEMATIČKA RAZMATRANJA TEORIJE IGRE. Kada
je imao 30 godina pozivaju ga u Pariz gde ubrzo postaje profesor na Politehnici.
GALVANOMETAR
Amper uvidja da Erstedov
eksperiment može da posluži za merenje struje: "Dovoljno je iznad provodnika
ili ispod njega staviti nešto slično busoli, što se od njih razlikuje samo po
cilju kojem služi. Dok je kolo prekinuto igla ostaje u svom normalnom položaju,
čim se uspostavi struja, ona se od nje uklanja utoliko više ukoliko je energija
veća... Mislim da bi zbog razlikovanja ovog instrumenta od običnog elektrometra,
trebalo da ga nazovemo Galvanometar".Tako je rodjen jedan od najvažnijih
instrumenata u elektrotehnici.